Ferari

FERRARI F50.......

Generalna — Autor ferari @ 01:19

   


Još od kad je 1964. godine svjetska automobilska organizacija FIA odbila homologaciju Ferarijevog modela 250 LM, ovaj italijanski proizvođač većinu svojih sportskih ambicija usmjerava na Formulu 1. Od tog momenta komercijalni automobili Ferarija su imali sve manje i manje dodirnih tačaka sa trkačkim proizvodima ovog vrhunskog proizvođača. Da bi ponovo uspostavio vezu izmađu svojih modela koji se voze po autodromima i onih koji se kreću po saobraćajnim putevima, sredinom osamdesetih Ferrari počinje sa proizvodnjom superautomobila koji su svoje korjene vukli iz Formule 1 i bili pravljeni u ograničenim serijama.
Poslje modela 288 GTO i F40, na pedesetu godišnjicu automobilske fabrike Ferrari, pretstavljen je i F50.
U ovakvom automobilu je sve podređeno performansama i nema mjesta za bilo kakve kompromise koji bi doprineli smanjivanju voznih karakteristika. Pa je dizajnerski studio Pininfarina imao zadatak da dizajn ovog super automobila ima svrhu u pobolojšanju njegovih performansi a ne da mu obezbedi mjesto u muzeju savremenih umjetnosti. Zbog tog zahtjeva može se reći da je vazdušni tunel bio glavni dizajner. Karoserija je naravno izrađena od kompozitnih materijala, uglavnom od Karbon Fibera a primjenu su našli i Kevlar i saćasti Nomeks. Baza šasije u kojoj se nalazi kabina za dvoje putnika je kavez od karbon fibera koji je preko aluminijumskih umetaka povezan sa prednjim oslanjanjem napred a motorom i šestostepenim manuelnim mjenjačem pozadi. Motor je porjeklom iz Ferrari 412T formula 1 modela, i u pitanju je atmosferski V12 pod uglom od 65 stepeni sa 4.7 litara radne zapremine. Blok motora je od livenog gvožđa a glave od aluminijuma u kojima se nalazi po dva bregasta vratila sa po 5 ventila po cilindru (3 za usis i 2 za izduv). Direktno za motor i mjenjač je povezano zadnje oslanjanje koje se kao i prednje kontroliše preko centralne elekrtonske jedinice, pa se tako ECU brine da na osnovu elemenata vožnje kao što su bočno i uzdužno ubrzanje i ugao skretanja obezbedi optimalnu tvrdoću amortizera za datu situaciju. Za zaustavljanje se brinu Brembo ventilirajući diskovi prečnika od 355 mm na prednjim i 335 mm na zadnjim točkovima sa četvoroklipnim aluminijumskim čeljustima koje su se nalazile ispod točkova od 18 cola. Na osamnaestinčne točkove su se stavljale gume dimenzija 245/35ZR-18 napred i 335/30ZR-18 nazad. Produkcija ovog Ferarija koji je koštao 480 000 američkih dolara je obohvatala proizvodnju 349 primjeraka u kupe i roudster varijantama u 5 boja: crvena, crvena Barchetta, žuta, crna i siva Nurburgring.

MOTOR:
 - V12 srednje uzdužno postavljen sa atmosferskim punjenjem
 - 4700 ccm, 85.0 mm x 69.0 mm
 - DOHC, 5 ventila po cilindru, Bosch napajanje gorivom, kompresija 11.3:1
 - snaga 382.6 kw / 513.1 bhp @ 8500 rpm, 109.17 bhp po litri zapremine, 388.71 bhp po toni (1 bhp na 2,5 kg)
 - obrtni moment 470.47 nm / 347 ft lbs @ 6500 rpm

DIMENZIJE I MASA
 - masa praznog vozila: 1320 kg
 - dužina: 4480 mm
 - širina: 1986 mm
 - visina: 1120 mm

PERFORMANSE
 - 0-100 kmh: 3,7 sec
 - 0-160 kmh: 7,3 sec
 - 0-402 m: 11,1 sec
 - 0-1000 m: 21,7 sec
 - maksimalna brzina: 325 kmh



F1: Ferari predstavio 248 F1

Generalna — Autor ferari @ 17:15
F1: Ferari predstavio 248 F

 

 

Kao što je i najavljeno danas je Ferari na stazi Mugelo predstavio novi 248 F1 bolid. Čast da ga provoza pred brojnim novinarima imao je naravno Mihael Šumaher. Sem novog bolida, novo je i ime modela. Umesto dosadašnjeg F2005, bolid nosi oznaku 248, što treba da ukaže na novi 2.4 litarski motor i 8  cilindara.

Pre prvog pojavljivanja na stazi Ferari je objavio i prve slike novog bolida. Prve promene su primetne na dosta užem zadnjem kraju, izmenjenom zadnjem stabilizatoru, kraćim izduvnim cevima i originalnoj poziciji retrovizora.  

Na novom Ferariju su primetne i reklame novog sponzora Martini. 

mugello.jpg

Šumaher pred novimarima na stazi Mugelo

Slede jutros objavljene fotografije novog Ferarija:

 ferrari01large.jpg

ferrari02large.jpg 

ferrari03large.jpg


2009 Ferrari F430 M16 Scuderia Spider(NOVITET)

Generalna — Autor ferari @ 14:01
2009 Ferrari F430 M16 Scuderia Spider Ispis
 
 

 

Image

Ferrari je odlučio da 16 konstruktorsku titulu u Formuli 1 obeleži predstavljanjem 16M Scuderia Spider verzije modela F430.



Na stazi Mugello premijerno predstavljena kabrio ili Spider verzija, poseduje tvrdi preklopivi krov, a u odnosu na standardni F430 Spider, Scuderia 16m je lakša za 80 kg. Najveća novina je 7-stepena transmisija sa duplim kvačilom, koja će se naći i u modelu California.

 

Image



Oba kabrioleta, California i F430 Spider Scuderia, pokretaće V8 motor zapremine 4.3 litra sa 510 KS. S obzirom na manju težinu od 1340 kg, odnos težina/snaga biće odličnih 2,6 kg po 1 KS. Osnovna i suštinska razlika biće pozicija motora. Za razliku od modela California, koji ima motor smešten napred, F430 će ostati istinski sportista sa centralno postavljenim motorom.

 

Image



Najavljene performanse kabrioleta su izuzetne: 3,7 sekundi do 100 km/sat i maksimalna brzina od 315 km/sat.

 

Image



Osnovna boja za ovu posebnu seriju biće sivo-crna, a za ostale boje i kombinacije boja u skladu sa željama kupaca pobrinuće se Carrozzeria Scaglietti program personalizacije. Ferrari će ponuditi ograničenu seriju od 499 primeraka Scuderia verzije F430 Spider.

 

Image



www.ferrariworld.com

SCUDERIA SPIDER 16M


MOTOR
Atmosferski centralno postavljen 90° V8, 4308 cc
Max snaga 375.4 kW (510 ks) pri 8500 ob/min
Max ob.momenat 470 Nm (47.7 Kgm) pri 5250 ob/min
Max brzina motora 8640 ob/min
Kompresioni odnos 11.9:1
Prečnik i hod 92 mm X 81 mm
Specifična snaga 118.4 ks/lit

TRANSMISIJA
6-stepeni plus rikverc F1 menjač
„Suvo“ duplo kvačilo
Elektronski diferencijal E-diff + F1-Trac
Uljno podmazivanje sa ulje/voda hlađenjem

PERFORMANSE
Ubrzanje 0-100 km/sat 3.7 s
Max brzina 315 km/sat
Težina/snaga 2.6 kg/ks
Potrošnja 15.7 l/100 km (kombinovana ECE)
CO2 emisija 360 g/km (kombinovana ECE)

ŠASIJA I KAROSERIJA

Dimenzije:
- Dužina 4512 mm
- Širina 1923 mm
- Visina 1216 mm
- Međuosovinsko 2600 mm
- Trag prednjih točkova 1669 mm
- Trag zadnjih točkova 1616 mm

Težina 1340 kg (-80 kg vs F430 Spider)
Distribucija 43% napred, 57% pozadi
Kapacitet rezervoara 95 lit.
398mm X 36mm karbon-keramički diskovi sa aluminijumskim 6-klipnim kleštima
350mm X 34mm karbon-keramički diskovi sa aluminijumskim 6-klipnim kleštima
19" petokraki naplatci
Gume: 235/35 napred i 285/35 pozadi; Fabbrica Pirelli PZero Corsa

ELEKTRONSKI SISTEMI
CST Sistem kontrole stabilnost i prenosa snage. Na volanu je smešten poznati manettino prekidač, koji omogućeva pet različitih kombinacija podešavanja režima rada menjača, ogibljenja, CST i F1 Track sistema.

 

Image

Image

Image


Ferrari 612 Scaglietti

Generalna — Autor ferari @ 03:38
Ferrari 612 Scaglietti je automobil koji je na tržištu zemenio model 456M od kojeg je veći i prostraniji. Dizajnirao ga je Pinifarina, a svetsku premijeru luksuzni i moćni kupe 2+2 imao je na salonu u Detroitu, pre dve godine. Ime je dobio po Sergiju Scagliettiju, stručnjaku za karoserije koji je sarađivao s Ferrarijem na samom početku njegovog razvoja. On je kreirao neke od najlepših Ferrarijevih modela u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka.

Slika

Zanimljivo je da Sergio Scaglietti u stvaranju svojih kreacija nije koristio papir i olovku, nego je u stilu pravih umetnika svoje modele oblikovao od aluminijuma. Bio je čuven kao vrhu-nski majstor za izradu aluminijumskih delova karoserije, a s obzirom da je 612 izrađen upravo od aluminijuma ovakav naziv nametnuo se kao sasvim logičan.

Ovo je prvi put da je Ferrari sopstvenim kapacitetima u Modeni da proizveo model sa kompletno aluminijumskom karoserijom i 12 cilindarskim motorom. Zahvaljujući takvoj konstrukciji i upotrebi aluminijuma postignuta je povećana krutost karoserije za 60 odsto uz značajno smanjenje mase - iako povećanih dimenzija 612 Scaglietti lakši je za 60 kg u poređenju sa 456M GTA.

Motor se nalazi iznad prednje osovine dok je menjač sa diferencijalom smešten pozadi, čime je optimalno raspodeljena težina - 46 odsto napred i 54 odsto pozadi. Na taj način težište je spušteno na najnižu moguću tačku, što bi trebalo da doprinese besprekornoj upravljivosti ovog sportskog automobila sposobnog da postigne brzinu od 315 km/h.

Slika
Slika

Reč je o agregatu poznatom iz modela 575 Maranello, koji je za ovaj model pojačan tako da ima 540 KS. Dvanaest cilindara sa 48 ventila postavljeno je u V pod uglom od 65 stepeni, zapremina je 5748 cm 3 , maksimalna snaga od 540 KS postiže se pri 7250 obrtaja u minuti, a ogroman obrtni moment od 588 Nm nastaje na 5250 obrtaja u minuti. Zahvaljujući tako moćnom pogonskom agregatu, 612 Scaglietti ubrzava od 0-100 km/h za svega 4,1 sekundu i postiže maksimalnu brzinu od 315 km/h.

Slika

-------------------------------------------------------------------------------------
Tehničke karakteristike
Dužina 4902 mm
Širina 1957 mm
Visina 1344 mm
Međuosovinski razmak 2950 mm
Prednji / zadnji trag točkova 1688 / 1641 mm
Prednji / zadnji pneumatici 245/45 -18"/ 285/40 -19"
Cilindri 65° V12
Prečnik x hod klipa 89 x 77 mm
Zapremina 5748 cm 3
Kompresija 11,2:1
Maksimalna snaga 540 KS pri 7250 o/min
Maksimalni obrtni moment 588 Nm pri 5250 o/min
Maksimalna brzina >315 km/h
Ubrzanje 0-100 km/h 4.1 sekunda
-------------------------------------------------------------------------------------

Prvi put u istoriji ove marke tu je primenjeno i aktivno oslanjanje, posebni CST sistemi stabilnosti i kontrola trakcije.

Snaga se na pogonske točkove prenosi šestostepenim mehaničkim menjačem koji je unapređen novom generacijom elektro-hidrauličnog mehanizma tako da bi promena stepena prenosa trebalo da bude skoro trenutna. Vozač može da bira između ručnog ili automatskog režima rada kao u Formuli 1.

U odnosu na svog prethodnika 456M, 612 Scaglietti ima veće dimenzije u svim pravcima, dužinom od 4,9m i povećanim međuosovinskim razmakom omogućen je i lakši ulazak putnika na zadnja sedišta. Povećan je i kapacitet prtljažnog prostora na 240 litara (25 odsto više od 456M) što omogućava da se smesti petodelni Ferrarijev prtljažni komplet ili dva cela seta za golf.

Slika

Unutrašnjost je očekivano luksuzna, upotrebljeni su izuzetno kvalitetni i vrlo atraktivni materijali, a glavna karakteristika je vrhunska ergonomija gde je sve podređeno vozaču. Tu je i dvozonksi klima uređaj, kao i vhunski Bose zvučni sistem specijalno prilagođen za njegov enterijer od kože i aluminijuma.


Velicanstveni 599 GTB Fiorano

Generalna — Autor ferari @ 02:44

Prosli put sam pisao o Ferarijevom osvajanju titule u Formuli 1. Sezona formule se zavrsila tako da je to vec postalo istorija. Ovog puta cu vam pisati o najnovijem ferarijevom modelu kog verovatno svi znate, a ako ne znate evo sanse da saznate o njemu neke stvari. Kao prvo vec je dobio propratni komentar koji glasi: Pobednik pre starta. Nije ni cudo. U pitanju je velicanstveni 599 gtb fiorano. Ovaj auto spada u ekskluzivnu kategoriju automobila sa cenom oko 400.000 evra. U istom drustvu su I Porse karera GT I Mercedes SLR. Italijanska fabrika se za utakmicu u 'ligi izuzetnih' automobila pripremila kao I uvek – pobednicki. Sa 'tricavih' 620 konja, malo tehnike iz Formule 1 I upadljivim I agresivnim izgledom. Jedan gospodin koji se zove Dzejson Kastriota koji inace radi kod Pininfarine je tako smekerski nacrtao 599 gtb da auto deluje da pobedjuje na trkama cak I kad stoji u mestu. 599 odise dizajnom punim prestiza stila I moci... Samo je potrebno primetiti detalje kao sto su otvori za vazduh (ima ih cak jedanaest) da bi se izveo zakljucak da u poredjenju sa prethodnim modelom 575 maranelo ova nova masina Ima jos izrazenije sportske karakteristike. To je I logicno jer je 599 gtb naslednik prethodnog modela – 575 maranelo.

Ferrari 599 GTB Fiorano

E sad, pritisnemo dugme da bi se upalio motor ( jednog lepog dana ;) ), a menjac tada naravno funkcionise u automatskom modu. Kako kazu ljudi iz naseg Auto-bilda, automobilskog casopisa koji su inace imali tu srecu da ga testiraju ( deo I mog teksta je preuzet od njih) zvuk je prilicno neprimetan. Tek nakon 4000. obrtaja cuje se prava muzika iz izduvnog sistema I to zahvaljujuci sistemu klapni koje se otvaraju na visokim obrtajima. Elektronsko ogibljenje omogucava da se neosetno prelazi preko rupa. Sto znaci da u ovakvoj vrsti voznje nema sportske tvrdoce I agresivnosti. Iz fabrike isticu da tako mora biti zbog musterija koje u proseku godisnje prelaze 10.000 km najvise po Azurnoj obali...

Ferrari 599 GTB Fiorano

Ferrari 599 GTB Fiorano


Zajedničko delo dva ljuta dizajnera

Generalna — Autor ferari @ 02:38

Obeležavajući 50 godina rada, Đorđeto Đuđaro je izvajao skulpturu na točkovima, pod nazivom „GG50“. On je svoju ideju izložio predsedniku Ferarija Luki di Montecemolu koji je insistirao da koncept nastane na osnovama „skaljetija“ i da, koliko god bude inovativan u dizajnu, mora da zadrži vezu sa Ferarijevom tradicijom. S obzirom na to da je koncept nastao na osnovama „ferarija 612 skaljeti“, zadržao je njegovu osnovnu mehaniku.Nešto kraći nego „skaljeti“, Đuđarov koncept je stilski uspeliji i daleko dopadljiviji, posebno na prednjem delu. Đorđeto Đuđaro se potrudio da u vozačkom delu pruži još veći komfor, pre svega da novim dizajnom vrata omogući lak ulazak i izlazak iz vozila. Centralna tabla je potpuno redizajnirana, ali su sami instrumenti zadržali originalan stil. Najzanimljiviji detalj u enterijeru vozila je prostor iza vozača u koji, kada se sklope zadnja sedišta, može da se smesti i veći prtljag. Sklapanje zadnjih sedišta, što je operacija koja je u „skaljetiju“ nezamisliva, omogućeno je ugradnjom novog, redizajniranog 95-litarskog rezervoara za gorivo.

Njegov novi oblik i drugačiji položaj, u zadnjem delu ostavio je ukupno 500 litara prtljažnog prostora. Na taj način „GG50“, sem brzine i izuzetne upravljivosti, nudi mogućnost dužeg putovanja za dve osobe, sa svim stvarima potrebnim za jedan vikend. Kada je reč o performansama, one nisu promenjene u odnosu na „skaljeti“. I dalje je pod dugačkom haubom V12 motor zapremine 5,7 litara sa 540 KS. Snaga se uz pomoć šestostepenog sekvencijalnog menjača prenosi na zadnje točkove. „GG50“, osim što priča priču o 50 godina rada slavnog dizajnera, predstavlja se kao redak model, koji je nastao, praktično, saradnjom ljutih rivala – Pininfarine i Đuđara. Naime, „skaljeti“, koji su u Ferariju konstruisali po najsavremenijim tehnološkim principima, kao tehnički najnapredniji i najambiciozniji model sa znakom crnog konja, dizajnirali su Pininfarinini kreatori, a restilizovao čuveni Đuđaro.

Motor je preuzet iz modela ferari enco koji je proizveden u limitiranoj verziji od 399 komada I od tada se vise ne proizvodi. Aluminijum umesto celika omogucava da ovaj auto bude laksi za 50 kg I pored toga sto je duzi od prethodnog modela dok je I motor laksi za oko 20 kg. 53 odsto mase vozila se nalazi na zadnjoj osovini sto je fenomenalno za sportsku voznju. Amortizeri sa uljem I cesticama metala postaju tvrdji pod dejstvom magnetnog polja, dok F1 menjac vrsi promenu stepena prenosa jos brze nego na drugim ferarijevim modelima - za 100 milisekundi. Primera radi jedno dobro izvedeno menjanje brzine rucnim menjacem traje 400 milisekundi.

Fiorano iz mesta do 100 km na sat stize za neverovatnih 3.7 sekundi. Probni vozaci tvrde da neko ko dobro vozi moze da postigne I ubrzanje od 3.5 sekundi. Inace maksimalna brzina je 333 km/h. Motor vrti bez problema do 8400 obrtaja. Zvuk ovog motora sa 12 cilindara je mnogo bolji od bilo kog sa 8 ili 10 cilindara. Pri brzinama iznad 300 km/h zadnji bocni delovi krova sluze kao krilca stvaraju potisak od 150 kg na zadnji deo auta. Kada se upotrebi manetino kojim se auto prilagodjava za razlicite uslove voznje menja se I ponasanje vozila. U poziciji rejs amortizeri, vreme promene brzina I kontrola proklizavanja deluju ostro dok u poziciji koja se zove sport omogucava osecaj kao u formuli, iako su brzina menjaca, odziv na gas, I tvrdoca ogibljenja nesto ublazeni.

 

MOTOR: V 12 cetiri ventila po cilindru

ZAPREMINA: 5999 ccm, Snaga: 456 kw (620 ks) pri 7600 obrtaja.

OBRTNI MOMENAT: 608 Nm pri 5600 o/min

Sestostepeni automatski menjac sa sekvencijalnom rucnom komandom (cambiocorsse)

MASA: 1690 KG

Maksimalna brzina: preko 330 km/h

Ubrzanje od 0 do 100 km 3,7 sec

Potrosnja: 21,3 l / 100 km

Cena: oko 400.000 evra


Ko je najbolji vozač formule 1 svih vremena?

Generalna — Autor ferari @ 02:36

Ko je najbolji vozač formule 1 svih vremena?

Postoji mnogo toga što povezuje dva najuspešnija pilota u istoriji Formule 1, iako njihove nastupe deli više od četiri decenije. Sa izuzetnom kondicijom, Fanđo je bio preteča današnjih modernih atleta u Formuli 1. Za svojih pet titula argentinski as nije uspeo da dobije ni hiljaditi deo onoga što je Šumi do sada zaradio.

Enco Ferari nije voleo Fanđa. 'Komendatore' je priznavao Fanđu da je najbolji vozač svoga vremena, ali mu je osporavao ljudske kvalitete. Zapravo, radilo se o klasičnom sukobu dve izuzetno jake i nezavisne ličnosti. No, i pored toga Enco nikada do tada nije za jednog vozača izdvojio toliko para, koliko je 1956. platio Fanđa.

Ferari u FORMULI 1

Generalna — Autor ferari @ 02:19

FORMULA 1

Svetsko prvenstvo Formule 1 počinje 1950 godine, Ferrari nastupa od druge trke u Monzi, ali prvu pobedu ostvario je Argentinac Froilan Gonzalez 1951 godine na Britanskom Grand Prixu u bolidu 375 F1 kada je pobedio legendarnog Juan Manuel Fangia u dotad nepobedivoj Alfeti Tipo 159. "Izgleda mi kao da sam danas ubio vlastitu majku" - izjavio je Enzo nakon trke. Najljući suparnik bio je na kolenima. Tim je imao šansu da postane Svetski šampion pobedom na Španskom Grand Prixu, ali pred tu najznačajniju trku za ovaj mlad tim Farrarija, Enzo je odlučio da eksperimentiše i uzme nove Pirelli gume. Gume se nisu najbolje pokazale što je rezultiralo pobedom Fangia i njegovom prvom titulom svetskog šampiona.

Besni čelnici Alfe nisu mogli da dopuste da jedan Ferrari, kojeg su oni izbacili, bude ispred Alfe u Formuli 1, pa povlače tada jedini logičan potez - povlače se iz trka.

U sezonama 1952-53 bio je manjak bolida Formula 1, pa se Svetski Šampionat dopunio sa bolidima Formule 2. Farrari je sa modelom 500 i sa Albertom Ascarijem postaje nepobediv. 1952 od 7 trka osvaja 7, 1953 osvaja opet 7, ali sada od ukupno 8 trka. Nakon tog dvostruke titule Svetskog Šampiona Ferrari napokon postaje svetski poznata i priznata sportska marka automobila.

1954 Ascari napušta Farrari i pelazi u Lanciju gde vozi D50. Lancia je nadala tituli Svetskog Šampiona ali ti snovi su brzo prekinuti, pre svega jer se kasnilo sa proizvodnjom bolida i pogibiom Ascaria za vreme testiranja Farrarijevog bolida. Fiat kao vlasnik Lancije se povlači i prepušta je Farrariju koji je kupuje. Tako da Farrari preuzima i čuvenog dizajnera Vittorio Jano. Lancia je od ranije bila poznata po vrhunskoj motorizaciji i izradi luksuznijih automobila.

Nakon dugogodišnje saradnje sa mnogim izvanrednim dizajnerima i proizvodjačima karoserija (Touring, Zagato, Vignale, Ghia i Scaglieti), Ferrari sklapa ugovor sa sa Battistom "Pinin" Farinom i počinje da proizvodi Gran Turismo automobile. Pobede na Le Manu u drugim trkama izdržljivosti proslavile se Farrari širom sveta. Saradnja sa Pinin Farinom, dizajnerskom kućom ostala je i do danas, oni dizajniraju sve Farrarije, najlepše sportske automobile na svetu. Proizvodnja sportskih automobila kod Farrarija se razlikovala od ostalih jer su drugi koristili trke za sopstveni marketing i unapredjenje prodaje, dok je Farrari prodavao kola da bi mogao da se takmiči.

1956 Juan Manuel Fangio posle povlačenja Mercedesa dolazi da vozi za ekipu Lancia - Farrari i osvaja Svetski Šampionat Formule 1. Te iste godine umire mu i sin Alfredino, poznatiji kao Dino. Skrhan od bola, Enzo sledeći model naziva baš po sinu. Tuga nije nestala i od tada pa do kraja života Enzo ne skida tamne naočare i crnu kravatu. Već sledeće godine Juan Manuel Fangio zbog ne slaganja sa Enzom prelazi u konkurentski Maserati gde osvaja svoju petu šampionsku titulu. Enzova poznata arogancija i agresivnost u komunikaciji s vozačima naterale su Fangia da nakon osvojene titule pokupi svoje stvari i uputi se u Maserati. Fangio nije bio ni prvi ni poslednji vozač koji je otišao preko noći, pa iako je bio najbolji vozač na svetu Enzo se nije nimalo uznemiravo.

Sledi period koji su obeležile pogibije mladih italijana Castellottija i Mussa, španskog playboya Alfonsa de Portaga i britanca Petera Collinsa. Collinsov slomljeni prijatelj, Mike Hawthorn, uspeo je 1958. pobediti Stirling Mossov Vanwall i doneti jos jednu titulu u vidno potrešen Maranello. Hawthorn se povlači iz takmičenja, ali i on gine u saobraćajnoj nesreći nekoliko meseci kasnije. Zadnja polovina pedestih godina najtragičniji je period Enzovog života i Scuderije. Posle svega toga što se izdešavalo Enzo je govorio kako više nikada za Ferrari neće voziti nijedan italijanski vozač.

Nedostatak dobrih vozača i Enzovo odbijanje da prati trend engleskih timova u izgradnji bolida s motorom smeštenim iza vozača ponovno su Ferrari gurnuli u nekonkurentnost 1959/60. godine.

Ferrari se vraća u velikom stilu 1961. s novim bolidom "Sharknose" (nazvan zbog specifičnih otvora na nosu bolida). Nažalost, nije sačuvan ni jedan primerak od 9 ovih bolida, pa je Chris Rea, za svoj film "La Passionate" posvećen Ferrariju, morao da napravi repliku. Da je sačuvan bilo koji primerak njegova cena danas bi iznosila preko 7 miliona dolara. Amerikanac Phill Hill i nemački grof Wolfgang von Trips vodili su žestoku borbu za titulu, a duel zavrsava tragičnim izletanjem von Tripsa na italijanskom GP-u. Osim von Tripsa poginulo je i 14 nesrećnih gledaoca. Ferrari je tada, kao i nakon Collinsove nesreće s 10 mrtvih gledaoca ponovno prozvan od strane Vatikana. U medjuvremenu svet nije mogao ugasiti žedj za njegovim prelepim putnim kreacijama.

Tek 1964 godine titulu osvaja John Surtees, bivši svetski motociklisticki as, kojeg posle svađe s Enzom, izbacuju iz ekipe i do sledeće titule Ferrari je čekao punih 11 godina. To razdoblje Farrarijevog posta obeležio je odličan Fordov motor koji se nalazio u bolidima Lotusa, McLarena i Tyrella.

Mnogi od automobila koji su prodati su bili prošlogodišnji trkački modeli, Enzo nije bio posebno emocijalno vezan za svoja vozila, pa je svoje modele koje nije prodao često rasturao za rezervne delove. Zahtevi za proizvodnjom pobedničkih trkačkih i Grand Prix automobila su preveliki za relativno malu kompaniju kao što je bio Farrari. 1969 Ferrari se suočio sa finansijskom krizom, jer nisu bili u mogućnosti da zadovolje potrebe tržišta za novim automobilima i istovremeno da imaju uspešne trkačke bolide. Enzo pronalazi u porodici Agnelli i Fiatu strateškog partnera kojem prodaje 40% firme, 10% daje svom vanbračnom sinu Pieru, a ostalih 49% Fiat će dočekati tek posle Enzove smrti. Fiat je bio zadužen za finansije, dok je upravljanje i razvoj trkačkog programa i dalje bio pod nadzorom Enza.

1974, dolaskom mladoga Nikija Laudepočinju bolji dani za Ferrari. Za tri godine Niki Lauda doneo je Farrariju dve titule svetskog šampiona i tri titule u kategoriji kontruktora. Verovatno bi bilo i više titula da u nesreći nije skoro izgoreo. Nakon toga po starom Enzovom "pas-mater" receptu Lauda odlazi iz Maranella. ´79 je još Jody Sheckter osvojio titulu i to je do "Schumacher-Ferrari"ere bio zadnji.

Razvoj novog turbo motora od 1,5 litre bio je tačka oslonca, ali stara šasija je bila nedovoljna za veće rezultate. Briljantnu vožnu Gilles Villeneuva je podarila Farrariju još nekoliko pobeda 1981. godine. Na sredini te sezone dolazi Dr Harvey Postlewaite sa yadatkom da isprojektuje novu šasiju za bolid. 1982 Ferrari je ponovo imao bolid spreman za nove pobede i šampionsku titulu. Ali pogibija Enzovog omiljenog vozača kanađanina Gilles Villeneuve odložila je sledeću titulu za 21. godinu. Nakon njegove pogibije Enzo izjavljuje kako je njegov život obeležio gubitak voljenih osoba i bez obzira na sve lepe uspehe u auto-sportu, njegov život je i na kraju ispunjen tugom. Enzo Farrari prestaje da se pojavljuje se u javnosti, osim na press konferencija, ali i dalje iz kancelarije drži sve konce. Ta 1982. predstavljala je problematičnu godinu, nakon pogibije Villeneuva i kasnije teško povrećenog Didier Pironi, a nakon ranog penzionisanja Jody Scheckter, Farrari se našao pred problemom pronalaženja vozača koji bi ih nasledili.

Tokom života Enzo Ferrari je primio mnoge svetske nagrade i odlikovanja za doprinos u sportu i širenje italijanske umetnosti i kulture. Dodijeljene su mu i dve počasne diplome Bolonjskog i Modenskog univerziteta za oblasti mehanike i fizike. 1988 bio je previše bolestan da bi primio Papu Ivana Pavla II i njegove zahvale, ali ipak su pričali telefonom. Tom prilikom jedan Ferrari Mondial je pretvoren u "Papamobil". Dominacija McLarena te godine je bila neverovatna. Brazilski as, Ayrton Senna, i negov kolega iz tima, Alain Prost pobedili su na 11 trka, obično završavajući kao prvi i drugi. Na Velikoj nagradi Italije u Monzi, Prost je odustao zbog tehničkih problema ostavljajući Sennu samog na vrhu. Na priličnoj udaljenosti iza Senne jurila su dva crvena bolida, Bergerov i Alboretov, pokazujući začudujuće dobru formu. Dva kruga prije cilja Senna je završio u travi sudarivši se sa zaostalim vozaćem. Berger se nasao na prvom mestu, a Alboreto je vozio odmah iza njega. Kako su prosli ciljem, buku Ferrarijevih motora nadglasalo je navijanje fanatičnih tifoza. Samo tri nedelje ranije, Enzo Ferrari, osnivac i vodja crvenih bolida s propetim konjićem, preminuo je u 90. godini zivota. A tog dana, u Monzi, katedrali italijanskog automobilizma, njegovi su bolidi osvojili prvo i drugo mesto.
Bolji scenario nije se mogao ni zamisliti...

Enzo Ferrari nije poživeo dovoljno dugo da vidi novi sjaj Farrarija koji je usledio dovodjenjem Jean Todt (koji je bio šef Pežoovog šampionskog tima na Le Manu) Nikia Laude za tehničkog savetnika i Michael Schumacher za prvog vozača. Od 2000. godine počinje era Michael Schumachera koja još uvek traje, osvojio je šest titula šampiona Formule 1 i time oborio rekord Juan Manuel Fangia, a ovo sezone od dvanaest trka pobedio je na jedanaest! A u spomen na svog osnivača najprestižniji model Ferarrija nosi ime Enzo!

Ferrari Enzo

 

Ferrari Enzo

 

Danas je Ferrari najuspješnija sportska marka automobila, a njegov muzej u Maranelu je Meka za sve zaljubljenike u automobilizam.

Radno vreme galerije je svakim danom od 09.30 do 18.00
Puna cena je 12.00 euro, a za decu (6-10 godina) 7.00 euro, a članove Ferrari kluba, Studente, i starije od 65, cena je 9.00 euro
Addressvia Dino Ferrari, 43 - 41053 Maranello (Mo)

E. mail: Galleria@ferrari.itOva email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript


ostatak razvoja ENZO Ferarija

Generalna — Autor ferari @ 02:12

1932. godine dobija sina Alfredina, poznatijeg kao Dino, a Scuderia Ferrari beleži velike uspehe širom Evrope. Bolid sa propetim konjićem na nosu i legendarnim Tazijem Nuvolarijem za volanom (jednim od najboljih vozača svih vremena) uz pomoć dva ogromna 8-cilindrična motora (jedan ispred, a drugi iza vozača) osvaja 30 od 35 trka čime drži rekord sve do 1988, kada McLaren u sezoni od 16 osvaja 15 trka. Njime je oboren novi svjetski brzinski rekord od 364 km/h. Najveća pobeda Nuvolarija je 1935 na Nemačkom Grand Prix-u. Uskoro u trke ulaze Mercedesove i Auto Unionove (predak Audija) ekipe potpomognute nacističkim novcem kojima Ferrarijeve Alfe nisu mogle konkurisati.

1938 Ferrari predlaže Alfi Romeo da naprave motor od 1.5-litre, ali umesto motora dobija odluka Alfe da se vrati na trkačke staze i postavlja Enza na mesto Direttore Sportivo (sportskog direktora), ali ga već sledeće godine zbog neslaganja izbacuje, čime se prekida dvedestgodišnja saradnja.

Enzo formira vlastiti tim, ali sam naziv Ferrari zbog ugovora sa Alfom još sledeće 4 godine nije mogao stavljati na bolide, pa zbog toga osniva i drugu firmu, AAC ("Auto-Avio Construzioni"). 1940 godine na trci Mille Miglia, Ferrari učestvuje sa dva mala sportska automobila koja su vozili Alberto Ascari i Lothario Rangoni. Ti automobili imali su oznaku AAC 815s i predstavljaju prve trkačke Ferrari autopmobile.

Tokom drugog svetskog rata prioriteti su ipak bili delovi za ratne mašine. 1943, odlukom vlade, AAC se morao iseliti iz Modene. Novi dom za firmu Enzo je našao u susednom Maranellu, gde je i danas sedište Ferrarija.

Po završetku rata, mogao je opet koristiti svoje prezime za automobile. Ali se Enzo vremenom promenio i prestao je da ide na staze da bi gledao svoje automobile, već je telefonom dobijao izveštaje od svojih zaposlenih. Insistirao je da prvi i u celosti pravi Ferrari ima 12-cilindrični motor. Nije se previše razumeo u samu tehniku motora, ali je znao šta hoće. Jednom je rekao kako se njegova ekipa bavi 12-cilindričnim motorima i njihovom perfekcijom, a aerodinamikom neka se bave oni koji ne znaju da prave jače motore.

Tako je 1947 osvanuo prvi Ferrari nazvan Tipo 125 Skoji je debitovao na Grand Prixu Monaca. Imao je 1,5-litarski 12-cilindrični (naravno) motor sa okruglo 100 konja. Već s tim modelom se videlo da Ferrari konja za trku ima. Sam čin dovodjenja već ostarelog Nuvolarija bio je genijalan marketinški potez iz kojeg je proistekao i veliki publicitet. Sledeće godine, model 166 Sport pobeđuje na dve najznačajnije italijanske trke - Mille Miglia i Targa Florio, a model 166MM Berlinetta pobeđuje u 24 sata Le Mansa. Legenda je počela.

Ubrzo su Ferrarijevi automobili postali vrlo interesantni bogatim biznismenima, aristokratima, diktatorima. Ipak, Enzu su i dalje na pameti bile trke i pobeda nad Alfom, koja mu se nakon raskida, očito zamerila.

 


Nesto O ENZO FERARIJU

Generalna — Autor ferari @ 16:23

 Nakon što ga je otac, Alfredo Ferrari, prvi put poveo na auto-trke nedaleko Bologne, desetogodišnji Enzoostao je zapanjen pojavom tadašnjih bolida. Ipak. kroz mladost želja mu je bila postati operski pevač ili sportski novinar (Italijan - 100%).

 

 

Rodjen je 1898 u malom gradiću Modeni u Italiji. Nakon što ga je otac, Alfredo Ferrari, prvi put poveo na auto-trke nedaleko Bologne, desetogodišnji Enzoostao je zapanjen pojavom tadašnjih bolida. Ipak. kroz mladost želja mu je bila postati operski pevač ili sportski novinar (Italijan - 100%). U vreme prvog svetskog rata umire mu otac i mladji brat, a on jedva preživljava bolest koja ga je zahvatila. Nakon tuge, u njemu se počela rađati želja za vožnjom trka. Tih kriznih godina posle rata teško je bilo naći posao, posle mnogih odbijanja, dobio je posao u CMN, firmi koja je reparirala stare vojne kamione. Enzov posao bio je vožnja golih šasija od Torina do Milana. Tu je usavršio svoje vozačke veštine.

1919 posle mnogo odgledanih trka odlučuje se da učestvuje na trci Targa Florio koju završava kao deveti. Zahvaljujući poznastvu sa Ugom Sivoccijem, prelazi u Alfa Romeo gde postaje vozač trka. 1920 na trci Targa Florio završava kao drugoplasirani. Osim što je bio vozač, u Alfi postaje i menadžer pokazujući svoj dar i za takve poslove.

1923. godinu obiležila su dva velika dogadaja. Oženio se Laurom, a posle najveće pobede u karijeri na Copa Acerbo, upoznaje porodicu legendarnog pilota Francesca Baracce. Baraccina je eskadrila nosila logo "cavalino rampante" - propeti konjić, kojeg je na nagovor pilotovih
roditelja uzeo kao svoj znak. Konjić je ostao crne boje, a Enzo je dodao žutu podlogu, boju rodnog grada - Modene.

... Iz gomile različitih takmičenja na kojima sam učestvovao posebno se sećam i izdvajam pobedu u Peskari 1924, kada sam vozio Alfa Romeo R.L. Sa ovim vozilom pobedio sam u Raveni, Saviju, Rovidjo i na stazi u Polesine, ali na trci Acerbo Cuppostao sam poznat kao vozač

Enzo Ferrari


Posle uspešnog starta, Enzo je promovisan u fabričkog vozača, iako se njegova karijera do tog trenutka zasnivala na pobedama na lokalnim takmičenjima i sa polovnim automobilima. Sada je dobio priliku da vozi u to vreme najmodernije automobile na još prestižnijem takmičenju kao što je bio Francuski Grand Prix. Kako se Alfa Romeo 1925 povukla iz trka, Enzo 1929 osniva tim Scuderia Ferrarisa sedištem u Modeni, koji je imao primarni zadatak da održava Alfine trkačke automobile koji su bili u rukama privatnih vlasnika. Omogućavao je i garantovao popravku za Alfa Romeo, a kasnije je postao i distributer za Bosch, Pirelli i Shell. Pod okrilje svoje firme doveo je Giuseppe Camparia i Tazio Nuvolari. Njegov tim je već prve godine imao pedest vozača (što stalnih što povremenih) i učestvovao je na 22 trke gde je osam puta pobedio. Tim “Scuderia Ferrari” je bila prava senzacija, to je bio privatni klub s najvećim brojem vozača. Vozači nisu imali klasičnu platu, već su dobijali deo od osvojene nagrade. Osnovna ideja je bila da Scuderia Ferrari vozači i njegovom automobilu omogući da učestvuje na trkama tako što će im plati sve potrebne takse. Zato i ne čudi kad za Enza kažu da je on jedini koji je bio u stanju da preživi surovi svet Formule 1 kao pojedinac i nezavisni učesnik.