Ferari

10 Nov, 2008

Nesto O ENZO FERARIJU

Generalna — Autor ferari @ 16:23

 Nakon što ga je otac, Alfredo Ferrari, prvi put poveo na auto-trke nedaleko Bologne, desetogodišnji Enzoostao je zapanjen pojavom tadašnjih bolida. Ipak. kroz mladost želja mu je bila postati operski pevač ili sportski novinar (Italijan - 100%).

 

 

Rodjen je 1898 u malom gradiću Modeni u Italiji. Nakon što ga je otac, Alfredo Ferrari, prvi put poveo na auto-trke nedaleko Bologne, desetogodišnji Enzoostao je zapanjen pojavom tadašnjih bolida. Ipak. kroz mladost želja mu je bila postati operski pevač ili sportski novinar (Italijan - 100%). U vreme prvog svetskog rata umire mu otac i mladji brat, a on jedva preživljava bolest koja ga je zahvatila. Nakon tuge, u njemu se počela rađati želja za vožnjom trka. Tih kriznih godina posle rata teško je bilo naći posao, posle mnogih odbijanja, dobio je posao u CMN, firmi koja je reparirala stare vojne kamione. Enzov posao bio je vožnja golih šasija od Torina do Milana. Tu je usavršio svoje vozačke veštine.

1919 posle mnogo odgledanih trka odlučuje se da učestvuje na trci Targa Florio koju završava kao deveti. Zahvaljujući poznastvu sa Ugom Sivoccijem, prelazi u Alfa Romeo gde postaje vozač trka. 1920 na trci Targa Florio završava kao drugoplasirani. Osim što je bio vozač, u Alfi postaje i menadžer pokazujući svoj dar i za takve poslove.

1923. godinu obiležila su dva velika dogadaja. Oženio se Laurom, a posle najveće pobede u karijeri na Copa Acerbo, upoznaje porodicu legendarnog pilota Francesca Baracce. Baraccina je eskadrila nosila logo "cavalino rampante" - propeti konjić, kojeg je na nagovor pilotovih
roditelja uzeo kao svoj znak. Konjić je ostao crne boje, a Enzo je dodao žutu podlogu, boju rodnog grada - Modene.

... Iz gomile različitih takmičenja na kojima sam učestvovao posebno se sećam i izdvajam pobedu u Peskari 1924, kada sam vozio Alfa Romeo R.L. Sa ovim vozilom pobedio sam u Raveni, Saviju, Rovidjo i na stazi u Polesine, ali na trci Acerbo Cuppostao sam poznat kao vozač

Enzo Ferrari


Posle uspešnog starta, Enzo je promovisan u fabričkog vozača, iako se njegova karijera do tog trenutka zasnivala na pobedama na lokalnim takmičenjima i sa polovnim automobilima. Sada je dobio priliku da vozi u to vreme najmodernije automobile na još prestižnijem takmičenju kao što je bio Francuski Grand Prix. Kako se Alfa Romeo 1925 povukla iz trka, Enzo 1929 osniva tim Scuderia Ferrarisa sedištem u Modeni, koji je imao primarni zadatak da održava Alfine trkačke automobile koji su bili u rukama privatnih vlasnika. Omogućavao je i garantovao popravku za Alfa Romeo, a kasnije je postao i distributer za Bosch, Pirelli i Shell. Pod okrilje svoje firme doveo je Giuseppe Camparia i Tazio Nuvolari. Njegov tim je već prve godine imao pedest vozača (što stalnih što povremenih) i učestvovao je na 22 trke gde je osam puta pobedio. Tim “Scuderia Ferrari” je bila prava senzacija, to je bio privatni klub s najvećim brojem vozača. Vozači nisu imali klasičnu platu, već su dobijali deo od osvojene nagrade. Osnovna ideja je bila da Scuderia Ferrari vozači i njegovom automobilu omogući da učestvuje na trkama tako što će im plati sve potrebne takse. Zato i ne čudi kad za Enza kažu da je on jedini koji je bio u stanju da preživi surovi svet Formule 1 kao pojedinac i nezavisni učesnik.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me