Ferari

15 Nov, 2008

ostatak razvoja ENZO Ferarija

Generalna — Autor ferari @ 02:12

1932. godine dobija sina Alfredina, poznatijeg kao Dino, a Scuderia Ferrari beleži velike uspehe širom Evrope. Bolid sa propetim konjićem na nosu i legendarnim Tazijem Nuvolarijem za volanom (jednim od najboljih vozača svih vremena) uz pomoć dva ogromna 8-cilindrična motora (jedan ispred, a drugi iza vozača) osvaja 30 od 35 trka čime drži rekord sve do 1988, kada McLaren u sezoni od 16 osvaja 15 trka. Njime je oboren novi svjetski brzinski rekord od 364 km/h. Najveća pobeda Nuvolarija je 1935 na Nemačkom Grand Prix-u. Uskoro u trke ulaze Mercedesove i Auto Unionove (predak Audija) ekipe potpomognute nacističkim novcem kojima Ferrarijeve Alfe nisu mogle konkurisati.

1938 Ferrari predlaže Alfi Romeo da naprave motor od 1.5-litre, ali umesto motora dobija odluka Alfe da se vrati na trkačke staze i postavlja Enza na mesto Direttore Sportivo (sportskog direktora), ali ga već sledeće godine zbog neslaganja izbacuje, čime se prekida dvedestgodišnja saradnja.

Enzo formira vlastiti tim, ali sam naziv Ferrari zbog ugovora sa Alfom još sledeće 4 godine nije mogao stavljati na bolide, pa zbog toga osniva i drugu firmu, AAC ("Auto-Avio Construzioni"). 1940 godine na trci Mille Miglia, Ferrari učestvuje sa dva mala sportska automobila koja su vozili Alberto Ascari i Lothario Rangoni. Ti automobili imali su oznaku AAC 815s i predstavljaju prve trkačke Ferrari autopmobile.

Tokom drugog svetskog rata prioriteti su ipak bili delovi za ratne mašine. 1943, odlukom vlade, AAC se morao iseliti iz Modene. Novi dom za firmu Enzo je našao u susednom Maranellu, gde je i danas sedište Ferrarija.

Po završetku rata, mogao je opet koristiti svoje prezime za automobile. Ali se Enzo vremenom promenio i prestao je da ide na staze da bi gledao svoje automobile, već je telefonom dobijao izveštaje od svojih zaposlenih. Insistirao je da prvi i u celosti pravi Ferrari ima 12-cilindrični motor. Nije se previše razumeo u samu tehniku motora, ali je znao šta hoće. Jednom je rekao kako se njegova ekipa bavi 12-cilindričnim motorima i njihovom perfekcijom, a aerodinamikom neka se bave oni koji ne znaju da prave jače motore.

Tako je 1947 osvanuo prvi Ferrari nazvan Tipo 125 Skoji je debitovao na Grand Prixu Monaca. Imao je 1,5-litarski 12-cilindrični (naravno) motor sa okruglo 100 konja. Već s tim modelom se videlo da Ferrari konja za trku ima. Sam čin dovodjenja već ostarelog Nuvolarija bio je genijalan marketinški potez iz kojeg je proistekao i veliki publicitet. Sledeće godine, model 166 Sport pobeđuje na dve najznačajnije italijanske trke - Mille Miglia i Targa Florio, a model 166MM Berlinetta pobeđuje u 24 sata Le Mansa. Legenda je počela.

Ubrzo su Ferrarijevi automobili postali vrlo interesantni bogatim biznismenima, aristokratima, diktatorima. Ipak, Enzu su i dalje na pameti bile trke i pobeda nad Alfom, koja mu se nakon raskida, očito zamerila.

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me